Saveti za uzgoj mente i povrća u domaćem vrtu

Menta - prirodni repelent protiv insekata

Mnogi vrtlari potvrđuju da menta (nana) deluje kao izuzetan prirodni repelent protiv štetnika. "Kada mi je jedna stara prijateljica rekla da od mente na prozoru beže pauci i muve, nisam verovala. Ali istina je - imam mnogo manje ili skoro ništa pauka u prostorijama gde je menta", iskreno priznaje jedan od iskusnijih vrtlara.

Menta se brzo širi i može postati invanzivna ako se ne kontroliše. "Bukvalno ne možete je iskoreniti. Nedavno sam se pokušala rešiti viška, ali bezuspešno", kaže jedan od učesnika diskusije. Ipak, postoje načini da se kontroliše njen rast: "Ja je imam već godinama u vrtu, ograđenu na određenom prostoru. Svakog proleća okopam oko nje i izvadim višak korena koji se širi."

Za one koji žele da uzgajaju mentu u saksijama, savet je da se koriste dublje posude: "Kada je u saksiji, ona se ne širi jer je ograničena prostorom. Najbolje je napraviti penjač od mrežice na koju će se pletati u visinu, sa razmakom od 10-15cm."

Kulinarska i terapeutska upotreba mente

Osim kao repelent, menta ima široku primenu u ishrani i medicini. Mnogi vrtlari je koriste za pripremu osvežavajućih napitaka i jela: "Obožavam je! Bukvalno stalno imam čaj od sveže i sušene mente, a svežu volim da dodam u limunadu - miris je fantastičan."

Za ljubitelje domaćih lekova, menta je nezamenjiva: "Pravila sam i sirup od nane - odlično osvežava u toplim letnjim danima." U kulinarstvu, nana se koristi ne samo za čajeve već i za pripremu raznih jela i pića: "Koristim je i za pravljenje likera, a obavezno je stavljam u pasulj - sprečava napuhivanje koje izaziva helijum u pasulju, a dodatnu daje i specifičan fin ukus."

Praktični saveti za uzgoj povrća

Priprema zemlje i setva

Priprema zemlje je ključna za uspešan uzgoj: "Proveravala sam pH zemlje u bašti i izgleda da je svuda alkalna. Znala sam da je u jednom delu bašte kiselije, ali možda se promenilo." Za proveru kiselosti zemlje postoje jednostavni domaći testovi: "Sa sode bikarbonom - kašiku zemlje preliti sa sodom rastvorenom u vodi. Neutralno i bazno zemljište se neće peniti, dok će kiselo zemljište reagovati sa šuštanjem."

Za setvu semena savetuju se različiti pristupi: "Ja sadim u običan supstrat iz poljoprivredne apoteke. Seme ne tretiram ničim, samo stavim i prekrijem zemljom. Za seme iz sopstvenih plodova, stavim ga na salvetu da se osuši, pa iscepkam salvetu na manje delove i tako posadim."

Uzgoj rajčice i paprike

Obroci koji se često javljaju u vezi sa uzgojem rajčica i paprike uključuju zaperke i potpore za rast: "Nije u potpunosti tačno da se svi zaperci skidaju. Kod sorti koje rastu kao lozica, zaperci se ne kidaju jer tako teraju nove grane koje isto nose plod. Kod žbunastih sorti ograničenog rasta, zaperci se kidaju jer troše energiju."

Za papriku je važna pravovremena zaštita: "Biljne vaši ne možete da promasite - na donjoj strani listova i stabljici ih uglavnom bude. Kad napadnu, sve postane crno od njih. Najbolje je napraviti rastvor od belog luka i vode kojim treba pošpricati listove i zaliti u korenu."

Borbu protiv štetnika i bolesti

Puževi su čest problem u vrtovima. "Ja svako jutro i veče ih skupljam i nosim što dalje. Postavio sam zamke sa pivom, ali ne funkcionišu uvek. Najbolje je imati ježa u blizini - oni ih jedu." Za zaštitu mladih biljaka, koriste se plastične flaše: "Stavila sam plastične flaše čije sam vrh i dno sklonila. Tako štitim mlade biljke od puževa."

Za smrdibube, koje mogu biti posebno problematične, savetuje se: "Najbolje je mehaničko uklanjanje. Moguće je napraviti prirodni repelent od čili papričica (100g u 1l vode) ili belog luka. Smrdibube ne vole ni miris mente, pa je dobro saditi mentu u blizini."

Plamenjača rajčice je česta bolest koja zahteva pažnju: "Dok se bolest ne pojavi, najbolje je preventivno štititi biljke. Kad se jednom pojavi, teško je izlečiti. Jedan od načina je skidanje obolelih listova i tretiranje fungicidima."